 |
| Angelica silvestris |
Carstvo: Plantae
Red: Apiales
Porodica: Apiaceae
Tribus: Selineae
Rod: Angelica
Angelica
ili Anđelika je rod skrivenosemenica iz familije štitonoša (Apiaceae),
koji broji oko 110 vrsta visokih dvogodišnjih ili višegodišljih biljaka.
Rasprostranjen je u umerenim i subpolarnim predelima severne hemisfere.
Biljke su visoke do 2 m, sa krupnim listovima i belim ili zelenobelim
cvetovima. Pojedine biljke ovog roda se koriste kao lekovite.
Angelica silvestrisAndjelika je jedna od lekovitih biljaka cija upotreba doseze u daleku proslost.
Naziv, Andjeoski ili sveti koren, dobila je za vreme haranja kuge u Evropi.
Zahvaljujuci korenu Andjelike, tom prilikom mnoštvo se Ijudi spasilo od tzv. crne smrti.
Ovo je dvogodisnja biljka iz porodice štitarki.
Stabljika joj je okrugla, uzdužno brazdasta, šuplja i plavicaste boje.
Grana
se u gornjim delovima. Listovi su veliki, dvostruko i trostruko
razdeljeni i na krajevima nazubljeni. Cvast je sa zelenkastim i
žuckastobelim cveticima.
Dostize visinu do 2 m.
Koren je smedje do crvenkastosmedje boje. Miris korena je jako aromatican i prijatan,
a ukus prvo sladunjav , a posle oštar i gorak.
Miris i ukus Andjelike slicni su mošusu ili vanili.
Aromaticni, oštar ukus daje korenu etericno ulje, kiseline valerijane i angelike, kao i jabucna kiselina.
wikipedia:"Цела биљка је лековита. Чај од листова
анђелике греје желудац и чисти крв. У мешавини са другим биљкама
излучује отровне и покварене сокове из крви, желуца и чирева а помаже и
код трбобоље, надимања, дизентерије, грчева и отворених и затворених
шуљева (хемероиде), болести грла, а исто тако, веома је користан у
лечењу кожних болести и осипа.
Добро делује на желудац јер
поспешује излучивање сокова за варење и остале функције. Желудац
"ојача", па може боље да прими и прерађује храну. Ангелика првенствено
повећава апетит, па је и због тога, између осталог, у саставу многих
желудачних чајева.
Екстракт сирове биљке помаже код слабог
варења. Капљице анђелике са медом помажу код зачепљености бронхија и
против хроничног бронхитиса."
U nekim delovima naše zemlje raste joj srodna vrsta - Angelica archangelica L.
I jedna i druga su lekovite.
Angelica archangelica:A. Archangelica se od A. Silvestris razlikuje po izrazitoj aromaticnosti i
skoro kuglastim, 20-40- zrakastim štitovima.A.
Archangelica je vrlo krupna i snažna, do 2 m visoka zeljasta biljka.
Rizom je mesnat, krupan, kratak i gusto obrastao dugačkim korenjem.
Stablo je pravo, šuplje, na osnovi kao ruka debelo i crvenkasto, oblo,
pri vrhu razgranato. Listovi su triput perasto usečeni, vrlo krupni
(donji 60–80 cm) i na osnovi mehurasto obuhvataju stabljiku.
Štitaste
cvati se nalaze na vrhu stabljike i ogranaka, vrlo su krupne i imaju
mnogo cvetova zelenkaste ili žućkaste boje. Plod je jajolik, pljosnat i
krilat, do 7 mm dugačak i do 5 mm širok, žućkastobeličaste boje. Cveta u
julu i avgustu.
Stanište: Samonikla biljka koja raste u blizini potoka, reka, planinskih ili alpskih šuma. U mnogim predelima se i kultiviše.
Gajenje:
Razmnožava se putem semenja posejanog direktno u zemlju. Sejanje treba
da se obavi odmah po prikupljanju, jer veoma brzo proklija. Biljka se
bolje razvija na mestima gde je donji sloj zemljišta vlažan i peskovit.
Sakupljanje
korenja se obavlja u septembru - novembru ili martu - aprilu. Kada je
reč o kultivisanoj biljci, sakupljanje sledi u prvoj, drugoj, trećoj,
četvrtoj ili tek petoj godini.
Korenje koje je prethodno oprano i
isečeno na veće komade širine 1-3 cm i dužine 10-15 cm, suši se na
suncu, ili u blago za - grejanim prostorijama.
Upotrebljivi delovi: Korenje, odnosno rizomi sa korenjem.
Nakon sušenja, ovaj deo ima karakterističan miris i gorak aromatičan ukus. Takođe se u medicinske svrhe koristi semenje i list.
Uslovi za upotrebu: Koren treba da bude suv, bez plesni, i bez stabla i mora imati karakterističnu boju.
Semenje se sakuplja nakon sazrevanja.
Cela
biljka ima svojstven prijatan aromatičan miris. Ukus joj je prvo
sladak, a zatim aromatično ljut. Rizomi se vade prve godine pre nego što
list otpadne, očiste, operu, uzduž na četvoro raseku i suše na jakoj
promaji.
Rizomi i korenje sadrže 0,30-1 % eteričnog ulja, oko 6 %
smole, pektina, sitosterola, kumarina, raznih kiselina i drugih
materija.
U plodovima ima 0,5-1,5 % eteričnog ulja, oko 16 % masnog ulja, kumarina i drugih sastojaka.
Eterično
ulje se proizvodi u industrijskim količinama, destilacijom samlevenih
plodova, rizoma i korenja. Glavni sastojak ulja je felandren. Ulje je
vrlo skupo. Najviše ulja potroše fabrike raznih desertnih pića.
